Dok su koračali u masi, otrešući poriv da postanu njen deo, prost, slabi puk, rekao bi Sujetan, nagutali su se vazduha teškog od "lakseg puta". Birajuci, konstantno birajuci izmedju plemena sa žilama punim pustinjske prašine i jadnika gladnih potrebom da im se ugradi parče metala pod kožu kako bi se osecali superiorno, ili ipak samo manje slabo. Mozgajuci preterano, bolno svesni da su istine uvek one najjednostavnije.
Dežavalo se sve to zaista ili ne... nije zaista ni bitno..prekriće ih prašina se leva ili ce ih ovi sa desna pretvoriti u istu. Za samo par godina moci ce samo da se secaju, pateticno- nostalgicno reči:"Ja sam Čičak neodoljivi, putujem sa vjetrom i njegov sam glasnik..."Bodreci sebe idejom da su ostali isti, potiskujuci duboko saznanje da su se davno izgubili u bolu i nagomilanim kompromisima. Onaj kada su se svadjali skrenuti levo ili desno bio je prvi. Naravno na kraju su morali da krenu naizmence obema stazama. U toj situaciji najbolje je prošla Dokolica, dok su se Ego i Inteligencija tukli bez milosti, ona je bar popila jedno pivo iz cele situacije, tog Dana je i Ponosu eksplodirala glava iz čistog mira. Kada se jednom prilikom, na okupu, nekim čudom desilo da svi medjusobno govore, popili su u čast sećanja, trezvenom delu nije se svidela ideja ali to je bila najbezbolnija opcija.
Na to se i svodi svo ovo koračanje. Razgovori su i dalje živi kako bi se osetili živim. Ne dozvoljavaju jedni drugima da popuste jer bi možda koračanje postalo besmisleno, možda i ne, ali su makar sigurni da to neće proveravati u skorije vreme. Veru bar i dalje imaju...valjda.
Boriti se za racionalno ima smisla samo ako se iracionalno pusti da pobedi povremeno. 
Kao u svakom udžbeniku, prakticnoj strani se mora prići kroz masu apstraktnih "koještarija". Potrebnih da se oplemene i shvate a nedovoljnih da stignu. Samo sto nikako da predju tu granicu. U stvari, setili su se nečega kada su zastali kraj vinograda uz koji protiče reka i neposredno nakon toga u isti mah odmahnuli glavom. Preteško.
Sigurni su samo da nema spasa u nihilizmu a opet mu se pojedini krišom klanjaju. To, i da niko neće popustiti dok to ne urade svi drugi. U jednoj balkanskoj zabiti postoji izreka:"Braća su braća a sir je za novac! "
I na kraju u daljem piskaranju sve ovo zaista, nije ni iole bitno. Koga je pa briga što Srbija nema more...
